Zapaljenje nastaje kao reakcija na egzogene uzroke, za razliku od endogenih uzroka koji nisu spo- sobni da podstaknu zapaljenski proces.

Zapaljenje mogu da izazovu mnogi citoplazmatski sastojci normalnih ćelija.

Ako bolesnik umre dva do tri sata posle početka infarkta srca znaci zapaljenja ne vide se makroskop- ski, ali se obično vide mikroskopski.

Za razliku od hroničnih zapaljenja, akutna zapaljenja obično imaju uočljiv početak.

Nazivi zapaljenja pojedinih organa potiču od latinske ili grčke osnovice naziva organa na koji je do- dan sufiks -itis.

Pomeranje vrha Arnethove krivulje ulevo upućuje na oslobađanje brojnih nezrelih neutrofila iz kostne srži tokom zapaljenja.

Ako se tokom zapaljenja poveća potreba organizma za neutrofilima, oni počnu da se dele I na taj na- čin nadoknađuju manjak.

U krvnim sudovima neutrofili postaju pokretljivi tek kada dotaknu čvrstu podlogu, tj. Stupe u dodir s zidom krvnog suda.

Hemotaksične materije usmeravaju kretanje neutrofila prema koncentracijskom gradijentu.

Mijeloperoksidaza I katjonski proteini imaju baktericidno dejstvo.

Raspadni produkti eozinofila mogu se naći u sputumu bolesnika koji boluju od astme.

U jedrima mastocita I bazofila nalaze se metahromatska zrnca koja sadrže histamin I heparin.

Za razliku od neutrofila I monocita, makrofagi su nepokretne ćelije.

Egzocitozom makrofagi fagocituju I na druge načine inkorporiraju materije iz okoline u svoju citoplaz- mu.

Osim u limfnim čvorovima, slezini, timusu I u kostnoj srži, limfociti su smešteni I u delovima sluznice unutrašnjih organa.

Megakariociti su ćelije periferne krvi koje imaju važnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi.

Endocitozne vakuole omogućavaju pinocitozu materija rastvorenih u krvnoj plazmi.

Hijalin se najčešće sastoji od kondenzovanog acelularnog kolagena.

Histamin u tkivu ima dugotrajan efekat jer u tkivima dolazi do aktivacije kaskade enzimskih reakcija.

U početku zapaljenskoga procesa učinak histamina se ispoljava pojavom prolazne vazokonstrikcije, praćene vazodilatacijom I povećanom propustljivošću zida krvnog suda.

Za razliku od sistema zgrušavanja, sistem plazminogena ne može se aktivirati Hagemanovim faktorom.

Bradikinin se u lečenju koristi kao analgetik za smanjenje bola.